После 113 година, испуњена је последња жеља генерала Стратимировића једног од најистакнутијих првака Српске Војводовине (коју су Срби 1848.прогласили у Аустроугарској) да почива међу својим народом. Ову жељу изразио је у својим мемоарима „Успомене“ “,непосредно пред своје упокојење у Бечу.
Уз благослов Епископа сремског Господина Василија и сагласност племените породице Стратимировића од Кулпина, издат је Указ о одликовању у којем је наведено да се носиоцима овог Крста он додељује за:
“Самопрегорно служење Богу, Српској Православној Цркви и њеном народу широм српских земаља и расејања, као и за пожртвовано истрајавање на вредностима светосавске духовности и идејама свесрпског јединства, а особито у знак признања за показану верност и значајан допринос на делу сведочења вредности и очувања традиција Српске Војводине”
Хвала Александру Ђурђеву, Данијелу Кулачину и свим њиховим сарадницима који су успели да учине велико дело испуњења последње воље вожда Стратимировића, да почива у земљи и граду које је бранио и одбранио 1848. године.
