Црква данас прославља Светог Александра Невског (1220 – 1263). Био је син Великог кнеза Јарослава II Всеволдовича, а 1236. године постаје Велики кнез Новгорода. Њему је посвећен и један од најлепших храмова у Београду, на Дорћолу. Он је изграђен на месту раније цркве, која је још од 1877. подсећала на руске јунаке који су учествовали у српско – турским ратовима 1876 – 1878 и који су са собом у овај крај града донели покретну богомољу посвећену заштитнику своје војске.
Снажење руске православне државе било је неприхватљиво за Запад. Против младог кнеза, папа Григорије IX, 1237. године, организује „крсташки“ поход. Поход је достигао врхунац 15. јула 1240. године на ушћу реке Ижоре у Неву, у великој бици са Швеђанима, које је потпуно разорио свети кнез, стар само двадесет година, уз поклич „Бог није у сили, него у правди“.
Агресивним суседима није требало дуго да поново покрену напад, овог пута под вођством немачких Тевтонских витезова. Здружена немачко – летонска војска поражена је 5. априла 1242. године на замрзнутом Чудском језеру. Летонски кнезови поражени су и 1245. године након чега престају покушаји насилног освајања Русије и прелази се на дипломатију.
Папа Инокентије IV шаље два кардинала на двор кнеза, са предлогом да пређе у римокатоличку веру, уз многе дарове и повластице. Његов одговор гласио је:
„Ми знамо истински историју вере и Цркве од Адама до Исуса Христа, и од Исуса Христа до Седмог Васељенског Сабора, држимо се тога учења које су раширили по целом свету Апостоли, чувамо Предање Светих Отаца и седам Васељенских Сабора, а ваше учење не прихватамо.“
Осим Западњака за Русију је велика опасност била и монголска Златна Хорда, коју је Александар својом јуначком репутацијом али и личном скромношћу и речитошћу, успео да умилостиви да не разара његову земљу, већ да прихвати почасти и новчани данак.
Пред крај живота се замонашио као Алексије, а данас се празнује дан његовог погреба у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Владимиру. Године 1724, по наређењу цара Петра Великог, нетрулежне мошти светог кнеза свечано су пренете у Санкт Петербург, у Александро – Невску Лавру, где почивају и данас. Као симбол опстанка и тријумфа Русије у свим вековима.
Сава Стамболић
